Poreklo vrste

Hajking tura: "Poreklo vrste" 

Edukativno-avanturistička hajking tura koja vas vodi kroz predele gde su neandertalci i homo sapjensi zajedno živeli

Mesto polaska: Majdanpek ili ribnjak pastrmki na 12-tom kilometru puta izmedju Majdanpeka i Donjeg Milanovca (okolina sela Blizna)

Pravac kretanja: Ribnjak – Vodopad "Beli izvorac" – Kozija pećina – Mala pećina – Vidikovac "Straža" – prirodni kameni luk "Valja prerast" - autobusom do Rajkove pećine

Ukupna dužina staze (bez obilaska Rajkove pećine): oko 7,5 kilometara (4 do 5 sati laganog hoda). 

Činjenice o neandertalcima

Rod: homo, Vrsta: neanderthalensis

Živeli su od 400,000 do 40,000 godina pre nas. Neandertalske populacije bile su prilagodljive, živele su u hladnim stepskim okruženjima od Engleske do Sibira, te u toplim umerenim šumama današnje Španije, Italije, Hrvatske i Srbije.

Osobine: širok nos, bačvaste grudi, kratko i zdepasto telo

Veličina mozga: 1200 cm3 do 1750 cm3

Visina: od 1,50 do 1,75 metara

Težina: oko 64 do 82 kilograma

Ishrana: meso, biljke i gljive, školjke (kada su im bile dostupne)

Ime Nenadrtalac znači "čovek iz doline Neander" (po lokaciji u Nemačkoj gde su njihovi ostaci prvi put pronadjeni), ime su dobili 1864.

Neandertalci, zajedno s azijskim narodom poznatim kao Denisova, su naši najbliži drevni ljudski srodnici. Oni su bili ljudi poput nas, ali su bili zasebna vrsta zvana: Homo neanderthalensis.

Naučni dokazi ukazuju na to da su naše dve vrste delile zajedničkog pretka.

Trenutni dokazi iz fosila i DNK-a upućuju na to da su se neandertalske i moderne ljudske loze razdvojile pre, najmanje, 500.000 godina. Neke genetske kalibracije smeštaju njihovo odstupanje na vreme pre otprilike 650.000 godina.

I pitanja datiranja i anatomije fosila znače da naučnici trenutno nisu sigurni je li poslednji zajednički predak neandertalaca i modernih ljudi bio Homo heidelbergensis, Homo antecessor ili neka druga vrsta.

Neandertalci su živeli uz rane moderne ljude tj. zajedno sa njima. Sada znamo da su neki susreti bili vrlo intimni - neki od nas naslijedili su oko 2% neandertalske DNK. Kozija i Mala pećina (nedaleko od Majdanpeka) je upravo mesto susreta i suživota te dve vrste.

Sekvencioniranjem DNK neandertalaca otkriveno je da su oni uglavnom bili riđokosi i da su imali svetlu kožu.

Misterija o dugovečnosti neandertalaca

Činjenica o kojoj se malo govori (jer deluje poprilično neverovatno) je ta da je najveći broj pronađenih koštanih ostataka neandertalaca pripadao osobama koje su imale jako dug životni vek: između 300 i 400 godina! Po rečima prof. Tomislava Terzina, vanrednog profesora biologije na Univerzitetu Alberta u Kanadi: "Kada se analiziraju uzorci izuzetno jakih nadočnih lukova neandertalaca - svi do jednog ukazuju na ogromnu starost onih čije su to kosti bile." To je nama, danas, apsolutno nepojmljivo. Istraživanjem o dugovečnosti neandertalaca zalazimo i na polje religijskih tema jer nas Biblija uči da je nakon potopa drastično pao prosečni životni vek svih živih bića, uključujući i humanoide. Da li je potencijalni potop presudio neandertalcima? Profesor Terzin još tvrdi da su neandertalci isto što i homosapjensi jedino što su u svoje vreme živeli značajno duže i značajno teže... da su veći deo svog životnog veka gladovali (a da su zbog pećinskog života njihova tela izgledala drugačije od tela modernih ljudi - zbog hroničnog nedostatka vitamina D).

Interesantne činjenice o homo sapjensima

• Preistorijska ljudska bića bila su beznačajne životinje i na svoju životnu sredinu imala su uticaj niša veći nego gorile, svici ili meduze.

• Pre otprilike 6.000.000 godina jedna ženka čovekolikog majmuna rodila je dve kćeri... jedna je postala pra majka svih šimpanzi a druga naša rođena pra baka. Današnji čovek nije nastao od šimpanzi već je živeo paralelno sa njima - tj. šimpanza nije naš predak, već savremenik.

• Čovekolikih vrsta bilo je mnogo i većina njih su živele istovremeno a ne jedna za drugom. Navodimo primer da su Homo sapjensi živeli istovremeno kada i neandertalci, homo denisova, homo florijensis, homo solensis... Svi pripadaju rodu homo - rodu ljudskih bića.

• Homo erektus, predak homo sapjensa, na planeti Zemlji živeo je skoro 2.000.000 godina (što je strašno dugačak period u poređenju sa nama, homo sapjensima, koji smo ovde tek oko 200.000 godina).

• Rod je "homo", vrsta je "sapjens" - homo sapjens znači "mudar čovek".

• Zvanična nauka tvrdi da su dinosaursi izumrli pre 65.000.000 godina i da su prva bića roda "homo" bila tzv. homo habilis nastala pre 2.300.000 godina. No, u u toj tvrdnji postoji problem... naime, u SAD, u saveznoj državi Juta, nedavno je pronađeno nekoliko okamenjenih skeleta roda homo - čija starost seže više od 65.000.000 godina u prošlost - u vreme mezozoika tj. u vreme kada su postojali dinosaursi. Dati skeleti su nazvani "malahitski čovek" jer su se kosti datih pra ljudi pretvorila u poludragi zelenkasti kamen malahit. Inače, mezozoki je period koji je trajao oko 185.000.000 godina (od oko 250.000.000 do pre 65.000.000 godina) i podeljen je u tri geološka perioda: trijas, jura i kreda. Mezozoik se često naziva „Doba srednjeg života“ ili „Doba dinosaurusa“, prema fauni koja je dominirala u to vreme. 

Inteligencija i ponašanje neandertalaca

Uprkos njihovoj reputaciji primitivnih "pećinskih ljudi", neandertalci su zapravo bili vrlo inteligentni i napredni ljudi. To nisu bili "majmunoljudi". Stoga je nepravedno prema njima što se reč neandertalac danas koristi kao uvreda. Preci neandrtalaca, kao i homosapjensa, očigledno nisu majmuni kako se to smatralo krajem XIX i tokom čitavog XX veka. Majmuni i humanoidi (npr. neandrtalci, homosapjensi i denisova) su živeli stotinama hiljada godina jedni pored drugih. Veoma slični ali i bitno različiti. Otprilike slični i različiti poput konja i magaraca. Može se pretpostaviti da su imali zajednićkog pretka od koga je jedna generacija otišla u dva različita a opet vrlo bliska smera. Sa sigurnošću se može tvrditi da ni nenadrtalcima a ni homosajpensima predak nije šimpanza ili neki njihov rođak. Šimpanze su samo vrsta koja je živela paralelno sa našim humanoidnim precima.

Veličina mozga kasnih neandertalaca kretala se od najmanje 1200 cm3 do 1750 cm3. To je veće od modernog proseka, ali proporcionalno veličini njihovog tela. Lobanje homo sapiensa od pre otprilike 30.000 godina takođe su u proseku imale veći mozak od ljudi danas.

Neandertalci su bili vešti izrađivači alata, što dokazuju iskopani predmeti poput kopalja i kremenih sekira.

Pre otprilike 300.000 godina neandertalci su razvili inovativnu tehnologiju obrade kamena poznatu kao Levallois tehnika. To je uključivalo izradu prethodno oblikovanih kamenih jezgri koje su se kasnije mogle fino obraditi u gotov alat. To je značilo da su neandertalci mogli slobodno putovati dalje od izvora sirovina, a ipak su mogli izrađivati ​​alate kada je to bilo potrebno.

Znamo iz ozleda pronađenih na njihovom plenu - poput mamuta, bizona i sobova - da su neandertalci bili vešti lovci, inteligentni i sposobni komunicirati.

Zaceljena i nezaceljena oštećenja kostiju, pronađena na samim neandertalcima, sugerišu da su ubijali velike životinje iz neposredne blizine... a to je rizična strategija koja bi zahtevala znatnu veštinu, snagu i hrabrost (ili toliku glad da je bilo neophodno žrtvovati se zarad hvatanja hrane koja znači opstanak).

Arheološki dokazi pokazuju da su se neki neandertalci brinuli za svoje bolesne i sahranjivali svoje mrtve, što sugeriše da su bili društvena, pa čak i osećajna bića. Nemamo reprezentativne umetnine s neandertalskih nalazišta. Ali i pored toga što nisu bili preterano skloni umetnosti oni su izrađivali nakit.

Najstariji primerci nakita od kandži orla stari su oko 130.000 godina. Probušeni životinjski zubi i obrađena slonovača pronađeni su na neandertalskim nalazištima poput pećine Grotte du Renne u Francuskoj. Neandertalci su verovatno koristili pigment za ukrašavanje ili kamuflažu svojih tela.

Jesu li neandertalci mogli govoriti?

Vrlo je teško utvrditi jesu li neandertalci imali govorni jezik jer tkivo povezano s glasnicama nije sačuvano. Međutim, imali su sličnu vokalnu anatomiju, a njihove ušne kosti sugerišu da su imali sličan ako ne i širi raspon sluha u odnosu na nas. Složenost njihovog društvenog života takođe sugeriše da su morali biti u stanju međusobno razgovarati, iako je njihov jezik možda bio jednostavniji od našeg. A možda i složeniji?

Zašto su neandertalci izumrli?

Najnoviji fosilni i arheološki dokazi o neandertalcima datiraju iz Evrope prie otprilike 40.000 godina. Nakon toga čini se da su fizički izumrli, iako deo njih živi u DNK ljudi koji danas žive. Izumiranje vrste Homo neanderthalensis dobro je poznata činjenica, ali zašto je ova vrsta nestala nakon što je preživela više od 350.000 godina? Još ne znamo istinu. Jedno je mišljenje da smo mi razlog njihovog izumiranja.

Rani moderni ljudi počeli su pristizati u Evropu pre više od 40.000 godina. Možda se neandertalci nisu mogli nositi s konkurencijom za resurse od strane dolazećih plemena homo sapiensa. Drevna DNK počela se otkrivati ​​iz fosila neandertalaca 1997 godine, što je dovelo do rekonstrukcije nekoliko kompletnih genoma. To ukazuje na to da su neandertalci, koji su se protezali od Španije do Sibira, bili relativno malobrojni tokom poslednjih 20.000 godina.

Postoje naučnici koji su ubeđeni da smo mi, homosapjensi, seksom (tj. parenjem sa neandertalcima) iste istrebili. Data pretpostavka, sa novim otkrićima, ima sve više pobornika.

Genom jedne ženke neandertalca s Altajskog područja pokazuje znakove dugotrajnog ukrštanja u njenoj populaciji, što je dalji pokazatelj niskog broja jedinki i izolacije. Možemo zaključiti da je stopa incesta, među neandertalcima, bila strahovito visoka što je dodatno pospešilo njihovo nestajanje. 

Ujedno, izgleda da su redovne, a ponekad i ekstremne klimatske fluktuacije kontinuirano fragmentirale neandertalska plemena tokom poslednjih 100.000 godina, sprečavajući ih u izgradnji velikih populacija i kontinuiranoj rasprostranjenosti širom njihovog područja.

Vodopad Beli izvorac

"Beli Izvorac" je jedan od retkih kaskadnih vodopada u Srbiji. Visina najvišeg vodopada je 16 metara, dužina kaskada je nekoliko stotina metara (ispod najvišeg vodopada obrazovan je pećinski kanal dug 13 i širok 4 metra). Nizvodno od vodopada, postoje pregrade od bigra (malecka jezerca) prečnika do 10 metara i dubine oko 2 metra.

Kozija i Mala pećina

U neposrednoj blizini vodopada je izvorište Belog izvorca i dve kraške pećine, koje su bile nastanjene pre više od 40.000 godina (Kozija i Mala pećina). Istraživanja ovih pećina su tokom 2020 godine finansirano je od strane Univerziteta u Vinipegu iz Kanade i Ministarstva kulture i informisanja Srbije. 

U Kozjoj pećini, pronadjeni su ostaci neandretalaca, takođe i razni artefakti (kamene sekire i vrhovi koplja). Ujedno, Mala pećina predstavlja jedno od najstarijih nalazišta materijalne kulture homo sapiensa u Jugoistočnoj Evropi. Može se pretpostaviti da su pre 40 milenijuma - neandrtalci i homo sapiensi bili komšije (živeli su u dve pećine koje su udaljene jedna od druge samo 100 metara). 

Pećine nisu osvetljene, pa ako ste raspoloženi za malu speleološku avanturu moraćete da upotrebite baterijsku lampu. 

Na putu do kamenog luka je i vidikovac Straža (540 metara nadmorske visine). Sam vidikovac je deo grebena Malog Krša (odakle se vide planine Deli Jovan i Miroč).

Kameni luk Valja prerast

Fascinantni kameni luk (u narodu poznat kao "šuplja stena" ispod koje prolazi reka) nalazi se par kilometara dalje. Ovaj prirodni kameni most, Valja Prerast, je najviši kameni luk u Evropi. Svojom visinom od preko 45 metara i širinom u dnu od oko 10 metara, dominira okolinom u svojoj lepoti, pogotovo kada u popodnevnim časovima ispod njega ugledate Sunce.

Rajkova pećina

Rajkova pećina je dobila ime po hajduku - razbojniku Rajku, za koga se pretpostavlja da je živeo u 19. veku. On je noću pljačkao turske karavane, a blago sakrivao u ovoj pećini. 

Pećinu je prvi istražio geograf Jovan Cvijić 1894 godine, a istraživanje je nastavljeno tek sedamdesetih godina dvadesetog veka. Rajkova pećina je otvorena za turiste 1975 godine. Bogata je pećinskim nakitom bajkovitih oblika (nakit je sačinjen od najkvalitetnijeg belog kristalnog kalcita). Hodnici Rajkove pećine dugi su preko dva kilometra i podeljeni su u rečni i suvi horizont.

Temperatura pećine je konstantnih 8 stepeni celzijusove skale, a vlažnost vazduha 100% i zato se za posetu pećini preporučuje toplija garderoba čak i u letnjem periodu. Dužina staze, dostupne posetiocima, unutar Rajkove pećine je oko 1,4 kilometra.

Treba imati u vidu da je Rajkova pećina bila sklonište raznih humanoida hiljadama godina pre nego je istorija počela da se beleži.

CENA VODIČA

Minimalni iznos za angažovanje turističkog vodiča je 10.000,00 dinara (to je ukupna cena za grupu do 4 osobe).

U slučaju da imate veću grupu avanturista (za grupe od 5 i više osoba) - pozovite agenciju radi dogovora o ceni ove avanture.  

VAŽNO: 

1. U cenu vodiča nije uključena naknada koju Turistička organizaciji opštine Majdanpek naplaćuje za ulaz svim posetiocima ovog područja (Valja Prerast je zaštićeno prirodno dobro). 

2. U cenu vodiča nije uključena cena posete Rajkovoj pećini (Rajkova pećina je zaštićeni spomenik prirode) i  Turistička organizaciji opštine Majdanpek naplaćuje ulaz.

Za više informacija o navedenim rutama i za angažovanje vodiča - pozovite agenciju Mirno More

Agencija Mirno More 

Telefoni: 030/581029 i 060/7500767

E-mail: moremirno@gmail.com

Viber i WhatsApp: 00381607500767

Instagram: @rademisirac