Informacije o Grčkoj

Nikada nije rano početi sa planovima za sledeće letovanje. Letovanje je na samo par koraka od nas...

Za informacije o cenama aranžmana LETOVANJA U GRČKOJ, kliknite ovde.
Poštovani putnici, na ovoj stranici možete videti fotografije nekih mesta i krajeva u Grčkoj za koja smatramo da mogu biti Vaša letnja destinacija.
Grčka je zemlja koju morate doživeti, a letovanje u Grčkoj je odmor koji se ne zaboravlja i dugo prepričava. 

Letovanje u Grčkoj je avantura, pravi doživljaj i uživanje... zato, dopustite sebi nezaboravne trenutke. 

Obzirom da većina naših putnika svoj letnji godišnji odmor provodi u Grčkoj, u cilju informisanosti i pune bezbednosti
na ovoj strani našeg sajta možete pronaći, po našem mišljenju, korisne informacija o datoj zemlji.

Važno: U dnu ove strane možete videti mape sledećih oblasti: Olimpijska regija, Halkidiki, ostrvo Tasos, ostrvo Krf i obilaznica oko Soluna.
Ujedno, iz priloga možete preuzeti fajlove: Uputstvo za dolazak u Grčku preko Bugarske i Uputstvo za dolazak do Paralie.

Cene za letovanje u Grčkoj možete pronaći na strani Grčka.

Spisak lekara u Grčkoj (u mestima u kojima najčešće borave naši putnici)  sa njihovim adresama, fiksnim i mobilnim brojevima telefona postavili smo na sajt. Dati spisak možete preuzeti sa strane Putno osiguranje.

Na datom spisku se nalaze imena, adrese i telefoni lekara u sledećim mestima: Paralija, Olimpik Bič, Katerini, Leptokarija, Nei Pori, Platamon, Neos Pantelimon, Paralija Pantelejmonas, Paralija Skotina, Pefkohori, Hanioti, Polihrono, Neos Marmaras, Sarti, Kalitea, Lefkada, Parga, Asprovalta, Stavros, Skijatos, Tasos, Krit, Kos, Zakintos, Krf, Rodos, Atina, Kefalonija, Itaka.  
GRČKA - VAŽNE INFORMACIJE

Od 19. decembra 2009. godine građanima Srbije više nije potrebna viza da bi putovali u 25 zemalja članica Evropske unije (uključujući i Grčku), kao i u tri zemlje koje nisu članice EU, a koje su deo Šengenskog sporazuma.
Građani Srbije koji imaju biometrijski pasoš (tzv. "crveni pasoš"), sada mogu slobodno da putuju u ove zemlje u kraće posete u trajanju do 90 dana svakih 6 meseci (180 dana).
Putnici sa starim "plavim" pasošem i dalje moraju imati vizu za putovanje.
 
Ambasada Republike Grcke u Beogradu- Strahinjica Bana 76, telefon 011-334-1507, telefon za zakazivanje termina : 0800151515.
Konzulat u Nišu - Kej Mike Paligorica 18 a, telefon za zakazivanje termina: 0903150150.
Jezik: Grčki; Sekundarni jezik: engleski (u nekim hotelima i nemacki i italijanski).
Kartice: Većina hotela, prodavnica, restorana prihvata kreditne kartice (najvise Visa); Novac: Euro. 

Vreme: Srednjoevropsko ( +1 sat u odnosu na Srbiju)

Rent a car: Minimum godina za iznajmljivanje automobila je 21, uz minimalno godinu dana staru vozacku dozvolu. Potrebna je i medjunarodna , ali vecina rent a car agencija prihvata i bez  nje.
Savetujemo Vam da iznajmite automobile po preporuci Vaseg predstavnika u agencijama koje su proverene i sa kojima imamo duzu saradnju.
Sigurnosni pojas je obavezan (visoke kazne). Obratite paznju i na rezim parkiranja u gradovima.
 
Motori se mogu iznajmiti svuda i dosta su prakticni u gradovima i na kracim rastojanjima uz obavezno nosenje kacige.
Predstavnicima agencije nije dozvoljeno da ucestvuju u sklapanju ugovora, a mi savetujemo dodatni oprez. Iznajmljivanje je na vlastitu odgovornost.
 
Klima je blaga mediteranska, ali noći mogu biti hladne, pa savetujemo da ponesete jaknu ili džemper (naročito na ostrvima gde često duva vetar).
 
Neki hoteli imaju stari nacin obelezavanja: de luxe A, B, C kategoriju ili 5*, 4*, 3*, 2*, studija i apatrmani uglavnom nisu kategorizovani. Promena posteljine, peskira, ciscenje vrsi se dva puta nedeljno.
Hoteli C kategorije ili 2* su uglavnom mali porodicni objekti i uglavnom u prijateljskoj i neformalnoj atmosferi, gde usluga nije uvek savrsena (svakodnevno ciscenje, zamena peskira..)
 
Doručak: Kao i u mnogim južnoevropskim zemljama, doručku se ne posvećuje posebna pažnja. Po zakonu se  obavezno sastoji od kafe, caja, hleba, maslaca, marmelade, jednog parčeta kolača i čase soka. Izuzetno je skroman u hotelima nize kategorije (bez obzira da li je svedski sto ili kontinentalan i dosta jednolican.

Struja:  220 V; Obzirom da je uglavnom solarno grejanje, tople vode nema uvek u dovoljnim količinama svih 24h.
 
Voda: preporucujemo flaširanu, mada je u većini mesta voda sa česme tehnicki ispravna za pice.
 
Telefoniranje: iz Grčke je pozivni broj za Srbiju 00381 (plus pozivni za grad bez 0, npr Beograd 11).
 
Najbolje je kupiti telefonsku karticu (kiosk, prodavnica) - preporučujemo vrlo povoljnu tzv. "FACE card". 
Telefonske govornice su slične našim i nalaze se svuda po gradovima, a često i duž puteva.
Telefoniranje iz hotela je moguće, ali dosta skuplje. Pozivni broj iz Srbije za Grcku je 9930 ( plus grad, npr Rodos 22410).
 
Jelo i piće: Grčka kuhinja je omiljena medju našim turistima, a najbolja  i najjeftinija je hrana u restoranima gde se priprema domaća hrana i gde je tipicno Grcki ambijent (plavi karirani stoljnjaci gde uglavnom rade čitave porodice).
 
Obavezno probajte Grčko vino Retsinu, kao i Ouzo i Metaxu. Lokalna piva su Mithos i Alfa. Grčka kafa je slicna nasoj (ali svetlija i blaža), a leti se često pije frape (hladni nes).
Nemojte nikada naručivati Tursku kafu, već obavezno Grčku, ukoliko želite da izbegnete polemiku sa domaćinima.
 
Površina: Grčka se prostire na povrsini od 132.000 kvadratnih km gde ¾ teritorije pokrivaju planinski predeli, od kojih je najvisi vrh na planini Olimp (2.917 metara) posle Rile u Bugarskoj najviša planina na Balkanu.
 
More: Ukupna duzina obale je oko 15.000 km i zapljuskuju je tri mora: Sredozemno, Jonsko i Egejsko.
Tu su i regionalna mora kao Karpatsko, Eubejsko, Trakijsko, Ikarijsko..
Obale su vrlo čiste i veliki broj plaža (naročito na ostrvima) nosi oznaku “BLUE FLAG”, (plava zastava, kao ekološko čisto more).
 
Stanovnistvo-Oko 11 miliona stanovnika (preko 90% su pravoslavni hriscani). Najveci grad je Atina koja sa Pirejom ima oko 5 miliona stanovnika. Ostrva cine oko 20 % teritorije (25000 kvadratnih km) i tu zivi oko million stanovnika.
 
Spomenici: Cela teritorija je bogata spomenicima iz antičke i vizantijske prošlosti, a većina njih je i na listi svetske kulturne baštine. Od 7 cuda antičkog sveta 2 su bila u Grčkoj (sedeca statua boga Zevsa u Olimpiji i Kolos sa Rodosa)

Zanimljivost: Po anketama domaćih dnevnih listova čak 85% turista iz Srbije svoj godišnji odmor provode u Grčkoj. 
 

KORISNE INFORMACIJE O PUTU OD BEOGRADA DO SOLUNA

 

Ukupna dužina puta 675 km
Ukupna dužina autoputa 465 km
Autoput kroz Srbiju 285 km
Autoput kroz Makedoniju 108 km

Autoput kroz Grčku 72 km


NEOPHODNA DOKUMENTACIJA


Osim važeće, morate da imate i međunarodnu vozačku dozvolu koju izdaje AMSS i košta oko 2.000 dinara. Uz to vam je potreban i zeleni karton koji izdaje osiguravajuće društvo kod kojeg je automobil osiguran i košta 2.000 dinara. Ukoliko ste pozajmili automobil, biće vam potrebno i ovlašćenje za upravljanje tuđim vozilom čija je cena 1.500,00 dinara. 


TELEFONSKI BROJEVI HITNIH SLUŽBI

MAKEDONIJA

policija 192

hitna pomoć 194

vatrogasci 193

 

GRČKA

policija 2-100
hitna pomoć 2-199
vatrogasci 2-178
konzularno predstavništvo +30-2310-244/265/266/267

OLIMPIJSKA REGIJA - PIERIA

O ovoj oblasti turisti iz Srbije znaju baš sve. Da nije bilo turista iz Srbije, teško da bi se Paralija, Olimpik Bič i Leptokarija (do danas) toliko razvile. 

Provincija Pieria (ili kako je češće popularno nazivaju Olimpijska regija) nalazi se u severoistočnom delu kontinentalne Grčke.

Sa istoka je zapljuskuje Egejsko more, a sa zapada je štiti Olimp, koji predstavlja najvišu i najlepšu planinu Grčke. Olimpijska regija poseduje peskovitu obalu dužine preko 70 km.

 





















HALKIDIKI


Letovališta na čuvena tri prsta Halkidikija (Kasandra, Sitonija i Sveta Gora) su oko sto kilometara udaljena od Soluna. 


Do njih se stiže preko solunske obilaznice (Ring Road), a potom nastavljate u pravcu Nea Moudania koja je raskrsnica puteva za poluostrva Kasandru, gde se nalaze Polihrono, Hanioti i Pefkohori, kao i Sitoniju gde su najpoznatija mesta Neos Marmaras i Sarti. 


Za putovanje do letovališta na Sitoniji koristi se i pravac od Soluna do Poligirosa i dalje preko Gerakinija izlazite ponovo na put od Nea Moudanije prema Neos Marmarasu. Ukoliko putujete prema Sartiju, predlažemo Vam da nakon Nikitija skrenete levo i do Sartija stignete preko jedne od najlepših mesta ovog dela Grčke - Vurvuru. 


Od Soluna do Pefkohorija ima 105 kilometera, a do Neos Marmarasa oko 30 kilometara više. 

Od Soluna prema Halkidikiju vodi veoma dobar autoput.

  










TASOS


Ako je vaša destinacija ostrvo Tasos put vas vodi čuvenim solunskim prstenom - obilaznicom oko Soluna gde pratite putokaze za Kavalu. 

Usput ćete proći pored dva jezera, Koronia i Volvi. Sledeći orijentiri na vašem putu su dva letovališta Stavros i Asprovalta na 80 kilometara od Soluna, ali vama ona ostaju desno. Od Asprovalte do Kavale imate još 69 kilometara. 

Na trajekt prema Tasosu možete i u Kavali, ali se za ukrcavanje na brod obično bira mesto Keramoti 48 kilometara od Kavale. Tako ćete od Soluna do trajekta u Keramotiju preći 197 kilometara ili 830 kilometara od Beograda. Troškovima u ovom slučaju dodajete i cenu prevoza trajektom od oko 15€ po automobilu i 2€ po osobi (ove cene su podložne promenama).

















KRF

Put do Krfa vas vodi pravcem prema Paraliji, ali pre ovog letovališta skrećete prema Veriji i nastavljate novoizgrađenim autoputem. Put vas dalje vodi prema Kozaniju (Kozani), Mecobi (Metsobo) i Janini (Ioanina). Od Janjine imate još 100 kilometara do mesta Igumenica (Igoumenitsa), odakle polazi trajekt prema Krfu. Od Soluna da Igumenice ćete prevaliti 350 kilometara ili 1.000 od Beograda. Obratite pažnju na deonicu od Janine do Igumenice na kojoj ima dosta krivina. Putarina za automobil ja 2€, a prevoz trajektom od Igumenice do Krfa košta 28€ za automobil i 5,8€ po osobi (informacije o cenama su iz 2010 godine).


Ostrvo Krf pripada jonskom arhipelagu i nalazi se na najzapadnijoj strani Grčke, na samom ulazu u Jadransko more. Zbog svog povoljnog geografskog položaja i klime večnog proleća važi za najzelenije ostrvo Grčke sa bogatim četinarskim šumama i sa više od tri miliona maslinovih stabala. Najstarije ime ovog ostrva je Kerkira, naziv koji se sačuvao do današnjih dana. To je ime lepe nimfe Kerkire, zaštitnice Krfa. 


Ostrvo Krf je pravi trezor arheoloških, istorijskih i kulturnih bogatstava koja podsećaju na sve civilizacije koje su protutnjale kroz vekove i ostavile svoja obeležja.
Brojne su i poznate plaže koje krase ostrvo: Glifada, Paleokastrica, Sidari, Pelekas i mnoge druge su mesta za avanturu, ali i mesta za odmor.

 










RING ROAD - OBILAZNICA OKO SOLUNA

Skoro da nema nijednog našeg turiste koji je krenuo kolima putem Grčke, a da bar prvi put nije pogrešio skretanje kod obilaznice za Solun po imenu Ring Road. 

Ovim kratkim uputstvom pomoći ćemo Vam da budete jedan od retkih kome se to nije desilo.

- odmah nakon prelaska grčke granice resetujte kilometražu u kolima
- na 50-om kilometru puta videćete tablu sa desne strane na kojoj piše THESALONIKI i HALKIDIKI, a ispred vas će se pojaviti most
- prođite ispod mosta i odmah se isključite desno na autoput za Solun (Thessaloniki)  i na 63-em kilometru ugledaćete ispred vas petlju
  (petlja most)
- već na 62. km pređite u levu traku, a zatim prođite ispod te petlje (i dalje se nalazite u levoj traci) i na drugom semaforu skrenite levo tj.
  pratite put ka Kavali
- nalazite se na Ring Road-u (obilaznici oko Soluna)
- na 88. kilometru isključite se desno za Halkidiki i odmah nakon toga skrenite levo
- u nastavku puta videćete odvajanje levo za poluostrvo Sitonija (drugi prst Halkidikija), a pravo se nastavlja put za Kasandru (prvi prst).







ZANIMLJIVOSTI
  • U Grčkoj klimanje glavom gore-dole znači „ne”, a levo-desno znači „da” (sasvim različito od datih znakova kod nas).
  • Verovali ili ne Grčka ima 1.400 ostrva, od kojih je svega 227 naseljeno.
  • Ime „maraton“ dolazi od legende o Filipidu, grčkom vojniku, koji je, prema legendi, trčao od grada Maratona do Atine da javi da su Persijanci poraženi u Maratonskoj bici, a odmah potom je izdahnuo.
  • Dva od sedam svetskih čuda starog sveta nalazila su se u Grčkoj: Kolos sa Rodosa i Zevsov kip u Olimpiji.
  • Grci najčešće razmenjuju poklone za vreme imendana i Božića, a na Badnje veče se kockaju se za sreću.
  • Prve Olimpijske igre održane su u Olimpiji, na Peloponezu 776. godine pre Hrista.
  • Stari Grci izveli su alfabet iz feničanskog i pisali su u svim pravcima, čak i u spirali.

NEKOLIKO BITNIH REČI IZ GRČKOG JEZIKA

Dobro jutro ili Dobar dan -  Kali mera
Dobro veče-  Kali spera
Laku noć -  Kali nihta
Dovidjenja -  Herete
Zdravo - Jasu/Jasas
Kako ste -  Kala iste
Dobro, odlično -  Kala, orea
Kako se zoveš -  Pos se lene
Molim -  Parakalo
Hvala -  Efharisto
1 (ena); 2 (dio); 3 (tria); 4 (tesera); 5 (pende); 6 (eksi); 7 (efta); 8 (ohto); 9 (enea); 10 (deka)
Hotel -  Ksenodohio
Restoran -  Estiatorio
Recepcija -  Ipodohi
Bazen -  Pisina
Lezaljka - Ksaplostra
Suncobran - Ombrela
Konobar - Servitoros
Meso - Kreas
Povrće - Lahanika
Krompir - Patates
Riba -  Psari
Morski plodovi - Thalasina
Masline - Eljes
Hleb - Psomi
Vino (crno, belo, roze) - Krasi ( mavro, aspro, roze)
Voda - Nero
Kafa - Kafe
Čaj - Caj
Sok - Portokolada
Pivo - Bira
Hladno - Krio
Toplo - Zesto
Slatko - Gliko
Slano - Almiro
Gospodin - Kirios
Gospodja - Kirija
Gospodjica - Despina
Srbija - Servia
Srbin - Servos
Beograd - Veligradi